U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19 i 153/20, u daljem tekstu: Zakon), za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV izvrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1 . Zakona, obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV. Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 37/21, 64/21, 127/21, 49/22 i 59/22, u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.

U vezi sa navedenim, kada obveznik PDV drugom obvezniku PDV vrši promet usluga iznajmljivanja kranova i druge opreme za izgradnju sa rukovaocem, poreski dužnik za taj promet je obveznik PDV - primalac usluga, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV.

Međutim, prema našem mišljenju, promet usluga iznajmljivanja kamiona kipera sa radnikom, ne smatra se prometom usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, što znači da je poreski dužnik za taj promet obveznik PDV - pružalac usluga.

Saglasno odredbama člana 3. Zakona, predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala isporučioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima (član 4. stav 3. tačka 6) Zakona).

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1 . Zakona).

Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala naručioca (član 5. stav 3. tačka 3) Zakona).

U skladu sa odredbom člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim članom ima drugo lice.

Odredbom člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona propisano je da je, izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, poreski dužnik primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV.

Saglasno odredbama člana 24. stav 1. Pravilnika, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) i članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz sledećih grupa Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 54/10), u vrednosti većoj od 500.000 dinara, bez PDV, i to:

1) 41.20 Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada;

2) 42.11 Izgradnja puteva i autopugeva;

3) 42.12 Izgradnja železničkih pruga i podzemnih železnica;

4) 42.13 Izgradnja mostova i tunela;

5) 42.21 Izgradnja cevovoda;

6) 42.22 Izgradnja električnih i telekomunikacionih vodova;

7) 42.91 Izgradnja hidrotehničkih objekata;

8) 42.99 Izgradnja ostalih nepomenugih građevina;

9) 43.11 Rušenje objekata;

10) 43.12 Priprema gradilišta;

11) 43.21 Postavljanje električnih instalacija;

12) 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;

13) 43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;

14) 43.31 Malterisanje;

15) 43.32 Ugradnja stolarije;

16) 43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;

17) 43.34 Bojenje i zastakljivanje;

18) 43.91 Krovni radovi;

19) 43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi.

Kada obveznik PDV obavlja aktivnosti iz stava 1. ovog člana, nezavisno od toga da li je registrovan za obavljanje tih aktivnosti u skladu sa zakonom, po nalogu naručioca, od sopstvenog materijala, pod uslovom da se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima, smatra se da obveznik PDV, u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) Zakona, vrši promet dobara iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona (član 24. stav 2. Pravilnika).

Kada obveznik PDV obavlja aktivnosti iz stava 1. ovog člana, nezavisno od toga da li je registrovan za obavljanje tih aktivnosti u skladu sa zakonom, po nalogu naručioca, od materijala naručioca, smatra se da obveznik PDV, u skladu sa članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, vrši promet usluga iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona (stav 3. istog člana Pravilnika).

(Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-705/2022-04 od 7.9.2022)

Odredbom člana 12. stav 1 . Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", br, 22/01, 73/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05 - dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12, 47/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 55/15, 103/15, 108/16, 30/18, 153/20 i 53/21, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se alkoholnim pićima smatraju pića koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu sa propisom o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića.

Saglasno stavu 2. navedenog člana Zakona, propisano je da se, u smislu ovog zakona, alkoholnim pićima iz stava 1. ovog člana smatraju sva jaka alkoholna pića koja su uređena propisima kojima se uređuje oblast jakih alkoholnih pića.

Prema stavu 3. navedenog člana Zakona, propisano je da se alkoholnimpićima, usmisluovogzakona, smatrajuiniskoalkoholna pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola, a najviše 15% vol alkohola, koja se proizvode od voćnih sokova ili osvežavajućih bezalkoholnih pića uz dodatak rafinisanog etil alkohola ili alkoholnih pića ili biljnih ekstrakata ili alkoholnih pića dobijenih putem fermentacije (vina, vina od jabuke - cider, vina od kruške - perry i dr.), a kvalitet voćnih sokova, osvežavajućih bezalkoholnih pića, rafinisanog etil alkohola, alkoholnih pića, vina i alkoholnih pića dobijenih putem fermentacije mora da bude u skladu sa propisima kojima se reguliše njihov kvalitet.

Odredbom člana 12a stav 1. Zakona propisano je da se akciza na alkoholna pića iz člana 12. stav 2. ovog zakona - jaka alkoholna pića plaća u iznosu od 46.250,00 dinara na osnovicu koju čini jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 200S, a obračunava se tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu.

Prema stavu 2. istog člana Zakona, propisano je da se akciza na alkoholna pića iz člana 12. st. 3. i 4. ovog zakona plaća po litri alkoholnog pića u sledećim iznosima, i to na:

1) niskoalkoholna pića 23,14 din/lit;

2) pivo 26,44 din/lit.

Odredbom člana 1. Zakona o vinu ("Službeni glasnik RS", br. 41/09 i 93/12), uređuje se: proizvodnja, prerada, kvalitet i promet grožđa namenjenog za proizvodnju vina; proizvodnja, prerada i kvalitet šire, vina i drugih proizvoda od gvožđa, šire, kljuka i vina koji se koriste u proizvodnji vina; označavanje vina sa geografskim poreklom; promet grožđa, vina i drugih proizvoda od grožđa, šire, kljuka i vina koji se koriste u proizvodnji vina, kao i druga pitanja od značaja za grožđe, širu, vino i druge proizvode od grožđa, šire, kljuka i vina koji se koriste u proizvodnji vina.

Prema članu 5. stav 1. tačka 4) Zakona o vinu propisano je da vino jeste poljoprivredno-prehrambeni proizvod, dobijen potpunom ili delimičnom alkoholnom fermentacijom svežeg grožđa, kljuka ili šire od grožđa vinskih sorti vinove loze.

Članom 17. stav 1. Zakona o vinu propisano je da se proizvodnjom šire, vina i drugih proizvoda može da bavi pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: proizvođač) koje je registrovano u Registar privrednih subjekata i koje je upisano u Vinarski registar koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.

U skladu sa navedenim zakonskim propisima, ukoliko se, u konkretnom slučaju, predmetni proizvod smatra vinom u skladu sa propisima kojima se uređuje proizvodnja vina, takav proizvod - vino, nije akcizni proizvod i ne oporezuje se akcizom propisanom za niskoalkoholna pića u smislu Zakona o akcizama.

Napominjemo da je za bliže tumačenje Zakona o vinu potrebno da se obratite ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede.

(Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-00820/2022-04 od 14.9.2022)