PORESKI TRETMAN PRIHODA PO OSNOVU KAPITALNOG DOBITKA OSTVARENOG OD PRODAJE AKCIJA STEČENIH NASLEĐEM U PRVOM NASLEDNOM REDU

Odredbom člana 72. stav 1. tačka 3) Zakona o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02 - dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 - ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 - US, 93/12, 114/12 - US, 47/13, 48/13 - ispravka, 108/13, 57/14, 68/14 - dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20 i 44/21, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti.

Pod prenosom iz stava 1. člana 72. Zakona smatra se prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu (član 72. stav 2. Zakona).

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako fizičko lice, uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo prenos prava, udela i hartija od vrednosti iz stava 1. člana 72. Zakona (član 72. stav 3. Zakona).

Odredbom člana 72a stav 1. tačka 1) Zakona propisano je da se kapitalnim dobitkom, odnosno gubitkom u smislu ovog zakona ne smatra razlika nastala prenosom prava, udela ili hartija od vrednosti kada su stečeni nasleđem u prvom naslednom redu.

Prema odredbi člana 8. stav 1. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", br. 46/95, 101/03 - US i 6/15), koji se odnosi na krug zakonskih naslednika, na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.

Prvi nasledni red, prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju, čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, prihod kao razlika između prodajne i nabavne cene akcija, koji fizičko lice ostvari po osnovu prodaje akcija koje su stečene nasleđem u prvom naslednom redu, nije predmet oporezivanja porezom na kapitalni dobitak.

Za primanje koje je saglasno Zakonu izuzeto od oporezivanja (nije predmet oporezivanja), ukoliko su ispunjeni uslovi propisani Zakonom za ostvarivanje poreskog izuzimanja, poreska prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana po tom osnovu se ne podnosi i porez se ne utvrđuje i ne plaća.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-662/2021-04 od 23.6.2021)

KO JE PORESKI DUŽNIK ZA PROMET REDOVNOG ODRŽAVANJA SAOBRAĆAJNE ELEKTRIČNE SIGNALIZACIJE (SEMAFORI, SVETLEĆI SAOBRAĆAJNI ZNACI I DR.)?

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04 - ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 - dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 13/17, 30/18, 72/19 i 153/20, u daljem tekstu: Zakon), za promet dobara i usluga iz oblasti građevinarstva koji obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, obavezu obračunavanja i plaćanja PDV ima primalac dobara i usluga kao poreski dužnik iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV.

Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 37/21, 64/21 i 127/21, u daljem tekstu: Pravilnik) bliže se uređuje šta se, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatra dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva.

S tim u vezi, postavljanje saobraćajne električne signalizacije (semafori, svetleći saobraćajni znaci i dr.), koje obveznik PDV vrši drugom obvezniku PDV, odnosno licu iz člana 9. stav 1. Zakona, smatra se prometom iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona za koji je poreski dužnik primalac dobara ili usluga, kao aktivnost iz grupe 43.21 Postavljanje električnih instalacija navedena u članu 24. stav 1. tačka 11) Pravilnika.

Međutim, kada je reč o redovnom održavanju saobraćajne električne signalizacije (semafori, svetleći saobraćajni znaci i dr.), mišljenja smo da je reč o prometu koji se ne smatra prometom dobara i usluga iz oblasti građevinarstva u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona. Prema tome, poreski dužnik za navedeni promet je obveznik PDV koji taj promet vrši.

Saglasno odredbama člana 3. Zakona, predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala isporučioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima (član 4. stav 3. tačka 6) Zakona).

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

Prometom usluga smatra se i predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala naručioca (član 5. stav 3. tačka 3) Zakona).

U skladu sa odredbom člana 10. stav 1. tačka 1) Zakona, poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim članom ima drugo lice.

Odredbom člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona propisano je da je, izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, poreski dužnik primalac dobara i usluga iz oblasti građevinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz člana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je vrednost tog prometa veća od 500.000 dinara, bez PDV.

Saglasno odredbama člana 24. stav 1. Pravilnika, dobrima i uslugama iz oblasti građevinarstva, u smislu člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona, smatraju se dobra i usluge čiji se promet vrši u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) i članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, u okviru obavljanja delatnosti iz sledećih grupa Klasifikacije delatnosti koje su propisane Uredbom o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", br. 54/10), u vrednosti većoj od 500.000 dinara, bez PDV, i to:

1) 41.20 Izgradnja stambenih i nestambenih zgrada;

2) 42.11 Izgradnja puteva i autoputeva;

3) 42.12 Izgradnja železničkih pruga i podzemnih železnica;

4) 42.13 Izgradnja mostova i tunela;

5) 42.21 Izgradnja cevovoda;

6) 42.22 Izgradnja električnih i telekomunikacionih vodova;

7) 42.91 Izgradnja hidrotehničkih objekata;

8) 42.99 Izgradnja ostalih nepomenutih građevina;

9) 43.11 Rušenje objekata;

10) 43.12 Priprema gradilišta;

11) 43.21 Postavljanje električnih instalacija;

12) 43.22 Postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema;

13) 43.29 Ostali instalacioni radovi u građevinarstvu;

14) 43.31 Malterisanje;

15) 43.32 Ugradnja stolarije;

16) 43.33 Postavljanje podnih i zidnih obloga;

17) 43.34 Bojenje i zastakljivanje;

18) 43.91 Krovni radovi;

19) 43.99 Ostali nepomenuti specifični građevinski radovi.

Prema odredbi stava 2. istog člana Pravilnika, kada obveznik PDV obavlja aktivnosti iz stava 1. ovog člana, nezavisno od toga da li je registrovan za obavljanje tih aktivnosti u skladu sa zakonom, po nalogu naručioca, od sopstvenog materijala, pod uslovom da se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima, smatra se da obveznik PDV, u skladu sa članom 4. stav 1. i stav 3. tačka 6) Zakona, vrši promet dobara iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.

Odredbom člana 24. stav 3. Pravilnika propisano je da kada obveznik PDV obavlja aktivnosti iz stava 1. ovog člana, nezavisno od toga da li je registrovan za obavljanje tih aktivnosti u skladu sa zakonom, po nalogu naručioca, od materijala naručioca, smatra se da obveznik PDV, u skladu sa članom 5. stav 1. i stav 3. tačka 3) Zakona, vrši promet usluga iz oblasti građevinarstva iz člana 10. stav 2. tačka 3) Zakona.

(Mišljenje Ministarstva finansija br. 011-00-182/2022-04 od 28.3.2022)